Farmaceutska kompanija u vlasništvu porodice Sakler, koja je već prihvatila nagodbu u Oklahomi uz isplatu 270 miliona dolara toj državi, nije potvrdila te iznose.
Ali je priznala da “aktivno” pregovara o dogovoru, objasnivši da “nikako ne želi provesti godine u uzaludnim pravosudnim bitkama” i izrazila želju da se pronađe “konstruktivno rješenje” za krizu uzrokovanu opijatskim analgeticima od kojih je samo 2017. zbog predoziranja u SAD umrlo 47.000 ljudi.
Johnson & Johnson, Purdue i drugi farmaceutske laboratorije i distributeri optuženi su da su podsticali ljekare da propisuju te lijekove, u početku rezervirane za pacijente oboljele od uznapredovalih stadijuma raka, iako su znali da izazivaju teške zavisnosti.
Od 1999. mnogobrojni korisnici tih lijekova zbog zavisnosti su počeli uzimati sve snažnije doze uz visok rizik smrtonosnog predoziranja.
Mnoge optužene kompanije, posebno u slučaju iz Ohija u kojem se među tužiocima nalaze mnogobrojne lokalne zajednice i države, “trebalo bi sada dva puta razmisliti” prije nego se odluče ići na sud, kaže Tobias.
Iako je zakon o “štetnosti za javno zdravlje” na koji se poziva tužilac u Oklahomi šireg opsega nego u drugim saveznim državama, i iako je Johnson & Johnson najavio da će se žaliti na presudu, sud je jasno rekao da se farmaceutske kompanije “mogu smatrati odgovornima” za krizu i njene posljedice, ističe on.
Proces iz Oklahome, prvi u toj krizi koju je Trampova vlada u oktobru 2017. proglasila nacionalnom, takođe je razotkrio “začuđujuću količinu inkriminirajućih elemenata” koji bi se mogli iskoristiti pred drugim sudovima, kazala je Elizabet Burš, profesor prava na Univerzitetu u Džordžiji.
(SEEbiz)
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu