Gledano kroz brojeve, to je oko 350.000 do 400.000 ljudi, a analitičari ocjenjuju da bi mogli i da utiču na ishod.
Jedan od njih je Vladimir Pejić, programski direktor “Faktor plusa”.
Pejić za “Blic” kaže da je karakteristika ovogodišnjih izbora, zakazanih za 17. decembar, da imamo nikad manje lista, a da je nedoumica birača nikad veća.
– To je tako zbog tih neodlučnih, kojih je 10 odsto birača koji bi izašli na izbore. Ako je na prošle izašlo oko 3,8 miliona birača i ako računamo da će na ove izaći oko 3,5 miliona, onda znači da je takvih od 350.000 do 400.000. Njihov profil je jasan, to su ljudi koji dobro poznaju politiku, prate aktuelna dešavanja, odlučni su da izađu na izbore, ali ne znaju za koga da glasaju – ističe Pejić.
Njihova snaga, kaže Pejić, nije mala, a i teoretski i praktično mogu da utiču na raspored snaga.
– Ranije su se ravnomjerno raspoređivali po partijama, a sada, budući da ne znaju za koga će da glasaju, kada se opredijele mogu da utiču na krajnji rezultat. I to može da bude velika nepoznanica – kaže Pejić.
Još jedna važna stvar je vezana za neodlučne.
– Svi vole da ih prisvajaju da su njihovi, ali teoretski niko ne može da polaže pravo na njih. Svi gaje nade da će preći kod njih, vlast da će ih uzeti pod svoje, opozicija da će kod njih, a onda se postavlja pitanje: kod koje opozicije? – navodi Pejić.
Zabilježena je još jedna grupa neodlučnih, ali Pejić kaže da je malobrojna i da ne mogu da prekroje rezultate.
– Oni su neodlučni da li da izađu na zbore, za koga da glasaju. Nisu upućeni u aktuelna politička dešavanja, pa na primjer misle da je “ProGlas” politička stranka. Oni ili ne izađu, ili se ravnopravno rasporede i od njih se ne očekuje da utiču na konačnicu – kaže Pejić.
Neodlučni birači nisu isto što i apolitični
Republička izborna komisija je dosad proglasila 17 izbornih lista, dok ih je na prošlim izborima bilo 19.
Na izbore je lane izašlo ukupno 3.810.559 birača, od 6.502.307 upisanih u birački spisak.
Onih koji glasaju u Srbiji je 5,5 miliona i imajući u vidu te podatke Pejić kaže da bi neodlučni koji znaju da će na izbore mogli da budu tas na vagi.
Programski direktor “Cesida”, Bojan Klačar smatra da neopredjeljenih “i nije toliko mnogo” jer smo “mi u kampanji unazad četiri-pet godina”.
Kaže da neodlučne birače koji imaju dileme za koga glasati, ili da iskažu bunt kroz nevažeće listiće, ne treba miješati sa apolitičnim biračima.
– Apolitičnih je ranije bilo između 5 i 10 odsto, i to su ljudi koje u kampanji i ne možete da dobijete. Imamo dvije vrste apstinenata, oni koji su prisilni, razbole se na taj dan ili koji imaju administrativne probleme, a drugu grupu čine oni koji ne žele da izađu jer ih ne zanima politika – ističe Klačar.
Vanredni parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori 2023. održavaju se 17. decembra, a analitičari ocjenjuju da će najjača bitka biti za Beograd.
Ni ove godine građani sa Kosova i Metohije neće biti u prilici da glasaju u južnoj pokrajini, već će, kako je saopštila Republička izborna komisija, to moći da urade u Vranju, Kuršumliji, Raškoj i Tutinu, gradovima i mestima na jugu Srbije.
Da bi neka stranka ili koalicija ušla u Narodnu skupštinu neophodno je da preskoči cenzus od tri odsto, koliko je propisano od 2020, iako je bilo najava da bi granica mogla da bude vraćena na nekadašnjih 5 odsto.
Prema projekcijama, svaka proglašena izborna lista može u kampanji da raspolaže sa oko 205.000 evra iz budžeta i kasnije da dobije još 23.000 po osvojenom poslaničkom mandatu. Ne treba zaboraviti da je u poslednjem sazivu 12 parlamentarnih lista dijelilo skoro milion evra mjesečno iz budžeta.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu