Naime, 58 odsto ispitanika je reklo da u narednih nekoliko godina očekuje pogoršanje u privredi, naspram petine koja očekuje poboljšanje.
Mada su pesimisti u ubedljivoj većini, ona je manja nego u jeku pandemijskog talasa prije godinu dana, kada je pesimizam iskazalo 70 odsto ispitanika.
Istraživači javnog mnjenja to pomeranje pripisuju “efektu privikavanja”. Tako je, na primjer, već krajem 2022. znatno manje ljudi strahovalo od energetskog deficita nego samo par meseci ranije.
Dok se udio pesimista i optimista praktično ne mijenja prema zaradi, razlike između simpatizera pojedinih partija su velike.
Tako 42 odsto birača partije Zelenih očekuje pogoršanje u privredi, a među onima koji glasaju za partiju Ljevica i desničarske Alternative za Njemačku (AfD) taj udio je 75, odnosno 82 odsto.
Ekonomisti skoro jednoglasno procenjuju da će njemačka privreda ove godine izbjeći teže ekonomsko posrtanje – barem onoliko teško kakvog se ljudi plaše zbog energetske krize i rekordne inflacije, prenosi b92.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu