Dan poslije odlične multimedijalne zabave, put ka Beogradu vodio nas je preko famozne Dobor kule, koja se nalazi par kilometara od Modriče.
Po preporuci direktora Srpskainfo Milana Subotića morali smo svratiti u restoran Dobor kula, gdje se jedu najbolji ćevapčići na kajmaku, i druge đakonije. Darko koji je vozio, Najo, Nina i ja tako stigosmo u hvaljeni restoran i naravno nismo se prevarili.
Malo poslije nas stigli su i naši prijatelji sa žurke Miki i Djula, po istoj preporuci. Milan je kasnio jer je imao posla u redakciji. Kelner koji je ličio na Karla Maldena rođenog u tom gradu, donio je na drvenom pladnju činiju iz koje su se pušili ćevapi na kajmaku.
Rekao je da drveni poslužavnik koristi samo da upristoji bezobrazne goste, ako mu vrijeđaju kolege. Kada ga je Darko pitao kakvog je kvaliteta hrana, kelner je rekao da će on lično pojesti tanjir, ako nešto ne bude valjalo.
Naravno svi su jeli u slast i pili izvrsno domaće vino. U blizini je bila naravno istorijska Dobor kula, misteriozno mjesto bosanske prošlosti, sagrađena u XIV vijeku. Grad Dobor služio je braći Horvat, koje je pomagao budući kralj Bosne Stefan Tvrtko, za borbu protiv Ugarske vojske.
Bilo je to mjesto gdje su se ukrstile mnoge sudbine. Sama kula ovalnog oblika, služila je i kao zatvor. Kada je na vlast dospio Žigmund Luksemburški on je sa svom svojom vojnom silom napao Dobor i gotovo ga uništio. Zarobio je u kulu 171 bosanskih plemića i sve ih pogubio, kako u Bosni više ne bi bilo pobuna. Kula je ostala dalje kroz istoriju, simbol pobuna protiv Ugara, kasnije Osmanlija.
I dan danas oštećena stoji na obodu rijeke Bosne. Eto da ne svratismo na ćevape, nikada ne bi znao kakvo kulturno blago se krije u Dobor kuli.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.