Svinjska mast ili ulje pitanje koje često dijeli mišljenja ima odgovor koji možda nije onakav kakav očekujete.
Nije dovoljno samo pitati koja je masnoća zdravija. Važno je šta sadrži, kako je koristimo i na kojoj temperaturi je zagrijavamo. Upravo tu mnogi prave grešku, a jedna stvar može napraviti veću razliku nego što se na prvi pogled čini.
Temperatura i vrsta masnoće zajedno odlučuju šta je bolji izbor
Nije svaka masnoća ista, a način na koji je koristimo može biti jednako važan kao i njen sastav. Kada se masnoća previše zagreje, može početi da se razgrađuje i stvaraju se nepoželjna jedinjenja.
Zato nije svejedno da li je koristite za kratko dinstanje, prženje ili je više puta zagrijavate.
Svinjska mast ima veći udio zasićenih masti, dok neka biljna ulja sadrže više nezasićenih. To utiče na njihovu stabilnost pri zagrevanju, ali ne znači da je jedna masnoća automatski zdrava, a druga štetna. Mnogo je važnije koju birate, koliko je koristite i da li je iznova zagrijavate.
Zašto riječ „ulje“ ništa ne znači bez imena
Kada kažete ulje, niste rekli skoro ništa. Maslinovo, suncokretovo i ulje repice imaju različit sastav masnih kiselina, pa se razlikuju i po tome kako podnose zagrijavanje. Zato nije dovoljno reći da je „ulje“ dobro ili loše – važno je o kom ulju govorimo.
Maslinovo ulje, naročito ekstra devičansko, može se koristiti i za termičku obradu i nije tačno da je namjenjeno isključivo salatama.
S druge strane, izbor masnoće za prženje treba posmatrati zajedno sa temperaturom, vremenom zagrevanja i time da li se ista masnoća koristi više puta.
Šta zapravo znače zasićene i nezasićene masti?
Zasićene masti su čvrste na sobnoj temperaturi, otporne na toplotu i sporije se kvare. Nezasićene su tečne, osetljive na vazduh i svetlost, ali povoljnije deluju na holesterol. Ni jedne ni druge nisu neprijatelj same po sebi.
Slika je složenija nego što nas je osamdesetih učila. U analizi objavljenoj u časopisu „BMJ“, pregled istraživanja o zasićenim mastima i riziku od bolesti srca pokazao je da veza nije tako pravolinijska kako se dugo tvrdilo.
To ne znači da mast možete jesti kašikom. Znači da je jedna kašika masti u prebrancu manje važna od toga koliko ukupno masnoće pojedete tokom dana.
Koliko je previše, u kašikama, a ne u teoriji
Preporuke uglavnom savetuju da zasićene masti ne čine više od oko 10 odsto dnevnog unosa kalorija. To nije količina koju treba posmatrati samo kroz kašiku masti, jer se zasićene masti nalaze i u kajmaku, siru, kobasicama, mesu i drugim namirnicama.
Zato lako možete pretjerati, a da toga niste ni svesni. Ako u istom danu pojedete kajmak, kobasicu i pitu pripremljenu na masti, ukupan unos se brzo sabira.
Nije važna samo masnoća koju birate, već i koliko je ukupno unesete tokom dana.
Kada je mast dobar izbor, a kada je ulje praktičnije
Svinjska mast može biti praktična za prženje i pečenje, dok su neka biljna ulja, poput maslinovog, odličan izbor za salate, prelive i različite načine kuvanja. Ipak, nijedna masnoća nije najbolja za baš sve.
Zato odgovor na pitanje svinjska mast ili ulje nije jednostavno „ovo pobjeđuje“. Mnogo zavisi od vrste ulja, količine, načina pripreme i toga koliko često određenu masnoću koristite.
Na kraju, nije presudno šta stoji u vašoj teglici ili flaši, već koliko često posežete za njom i koliko je stavljate u tiganj, prenosi Krstarica.
Bonus video:
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.