PAZITE ŠTA JEDETE SUTRADAN Koliko dugo pasulj, sarma i gulaš smiju da stoje u frižideru?

Čak i kada izgleda svježe i nema neprijatan miris, može predstavljati rizik po zdravlje. Posebno treba paziti na jela sa jednom namirnicom koja se često nalazi na našoj trpezi.

Mnogi vjeruju da su izgled i miris sarme, gulaša, pasulja ili graška dovoljni da procijene da li su oni još bezbjedni za jelo. Ipak, stručnjaci upozoravaju da takva procjena može da zavara. Važno je znati koliko dugo različita kuvana jela smiju da stoje u frižideru, kako ih pravilno čuvati i kada je vrijeme da se ostaci bace. Posebno treba paziti na jela sa jednom namirnicom koja se često nalazi na našoj trpezi, jer nepravilno čuvanje hrane može da dovede do razmnožavanja bakterija i poveća rizik od trovanja.

Američka Služba za bezbjednost i inspekciju hrane (FSIS) preporučuje da se kuvano meso, piletina, supe i variva pojedu u roku od tri do četiri dana. Britanska Agencija za standarde hrane (FSA) savjetuje oprezniji pristup i preporučuje da se ostaci pojedu u roku od dva dana, dok australijska agencija za hranu Novog Južnog Velsa navodi rok od tri dana.

Problem je u tome što bakterije ne moraju da promijene miris, ukus ili izgled hrane. Zato se na ove pokazatelje ne treba oslanjati prilikom procjene da li je jelo bezbjedno za konzumaciju.

Zašto je pirinač posebno rizičan?

Kod jela sa pirinčem potreban je dodatni oprez, jer pirinač može sadržavati spore bakterije Bacillus cereus, koje preživljavaju kuvanje. Ako se kuvani pirinač ne ohladi i ne čuva pravilno, bakterije mogu da se razmnožavaju i izazovu trovanje hranom.

Novozelandska agencija za bezbjednost hrane preporučuje da se ostaci jela sa pirinčem pojedu u roku od dva dana. Isti rok australijska agencija navodi za kuvani pirinač i tjesteninu.

To se odnosi i na jela poput pilava, rižota, punjenih paprika i sarme sa pirinčem, pod uslovom da su pravilno čuvana. Rok od dva dana preporučuje se i za pojedine hladne obroke, poput krompir-salate i salate od tjestenine.

Kako pravilno čuvati kuvanu hranu?

Ostatke treba što prije ohladiti i staviti u frižider, najkasnije dva sata nakon pripreme. Veće količine najbolje je rasporediti u manje, plitke posude kako bi se brže ohladile. Hranu treba čuvati u poklopljenim posudama, a temperatura u frižideru ne bi trebalo da bude viša od četiri stepena Celzijusa.

Važno je voditi računa i o tome koliko dugo jelo stoji na sobnoj temperaturi. Hranu koja je van frižidera bila duže od četiri sata trebalo bi baciti. Ako je stajala između dva i četiri sata, treba je odmah pojesti, a ne vraćati u frižider za kasnije. Prilikom podgrijavanja, jelo treba temeljno zagrijati, uključujući i sredinu.

Kada je najbolje zamrznuti ostatke?

Ako znate da kuvanu hranu nećete pojesti u preporučenom roku, najbolje je da je zamrznete što prije. Prema preporukama britanske Agencije za standarde hrane, zamrznuta hrana može dugo ostati bezbjedna, ali joj se kvalitet vremenom smanjuje, pa se preporučuje da se potroši u roku od tri mjeseca.

Odmrznute ostatke trebalo bi pojesti u roku od 24 sata, a ponovno zamrzavanje najbolje je izbjegavati. Najvažnije je da zapamtite da svjež miris i dobar izgled nisu garancija da je kuvana hrana bezbjedna za jelo. Brzo hlađenje, pravilno čuvanje i poštovanje preporučenih rokova ključni su za smanjenje rizika od trovanja hranom, navodi ŽenaBlic.