Odgovor je zamršeniji od gledanja u brojke, a dva druga faktora nose mnogo veću težinu.
Zašto ne postoji jedan sat koji važi za sve
Lekari su jednoglasni oko toga da nijedan sat odlaska u krevet ne odgovara svakome. Šta je najbolje, zavisi od unutrašnjeg biološkog sata svakog čoveka, odnosno cirkadijalnog ritma, kaže dr Erik Džou. Dr Niši Bopal savetuje da ne birate broj naslepo, već raspored koji ide uz prirodni ritam vašeg tijela i pritom vam obezbjeđuje dovoljno sna.
Njen predlog je da računate unazad. Krenite od časa u koji morate da ustanete, pa onda odredite kada ćete leći kako biste odspavali sedam do devet sati, koliko se preporučuje većini odraslih.
– Mozak voli rutinu. Uspostavljanje dosljednog rasporeda spavanja jedna je od najboljih stvari koje možete učiniti za svoju energiju i opšte zdravlje – dodaje Bopal.
Ranoranioci su, kako objašnjava Džou, u najboljoj formi kada legnu ranije i ranije se probude. Noćnim sovama je obrnuto, njima prijaju kasniji sati, često poslije ponoći, pa i buđenje ide kasnije.
– Naravno, postoje ljudi koji su negdje između, ni jutarnji ni večernji ljudi. Oni čine većinu populacije – dodaje on.
Koliko dobro spavate znači više od toga kada legnete
Za odmoran dan ne odlučuje samo koliko sati provedete u krevetu, nego i kako te sate prospavate. Loš kvalitet sna se prepoznaje po tome što se noću često prekidate, teško uspijevate da zaspite ili ste iscrpljeni čak i kada je broj sati bio sasvim dovoljan.
– Normalno je da se probudite jednom ili dva puta tokom noći, na primjer da biste otišli u kupatilo, i ponovo zaspite u roku od 10 do 15 minuta. Međutim, česta buđenja ili dugi periodi budnosti usred noći nisu poželjni – kaže Džou.
Bopal upozorava da se manjak sna sabira iz noći u noć.
– Ako spavate manje od sedam sati, to će negativno uticati na vašu budnost, koncentraciju i vrijeme reakcije – napominje on.
Dosljednost se tu opet vraća kao glavna riječ.
– Ljudi koji dobro spavaju ne spavaju pet sati jedne noći, a deset sledeće. Njihovo trajanje sna je generalno predvidljivo, sa varijacijama ne većim od 30 minuta – kaže Džou.
Upravo tu većina nas pravi grešku, jer nadoknađivanje vikendom izgleda kao rješenje, a tijelu poručuje da nikako ne može da uhvati ritam. Predvidljivost je, kako stvari stoje, dosadnija i korisnija od bilo kog trika.
Šta zaista pomaže, a ljekari to stalno ponavljaju
Prestanite da jurite savršen san. Bopal kaže da takav pritisak ume da proizvede sasvim nepotreban stres i anksioznost oko spavanja. Jutarnja sunčeva svetlost je druga stvar koja se isplati, a Džou predlaže da napolju provodite koliko god možete vremena.
– Ne morate ići u duge šetnje. Čak i sjedenje na terasi okrenuto ka suncu pomaže u regulisanju cirkadijalnog ritma – kaže on.
Kretanje nije opciono.
– Dnevne navike imaju veliki uticaj na energiju i kvalitet sna. Redovno vežbanje, izlaganje jutarnjoj svetlosti i upravljanje stresom su važni faktori – kaže Bopal.
Stimulansi idu na kratak lanac. Dr Ručir Patel savetuje da kofein zaobiđete šest do osam sati prije spavanja, a nikotin barem dva sata unaprijed.
Ekrane sklonite na neko vrijeme.
– To može biti šetnja, čitanje knjige, slušanje muzike, istezanje ili provođenje vremena sa voljenima – kaže Bopal.
Sati provedeni pred ekranom, naročito u večernjim časovima, kada je vreme za spavanje, vezuju se za lošiji kvalitet sna, prenosi Krstarica.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.