Problem koji se godinama krpi i gura u stranu esklairao je u skandal, kada je pukla cijev i voda počela da curi đacima na glavu.
Gimnazijalci i njihovi profesori su se nekako prestrojili, ali se mnogi sada pitaju gde su svi oni moćni, ugledni, pa i poslovno uspješni i bogati ljudi, koji se rado hvale da su završili „čuvenu banjalučku gimnaziju“.
Jer, među onima koji su maturirali u ovoj školi su i bivši ministri Stanislav Čađo i Jasmin Komić, aktuelni ministar visokog obrazovanja Srđan Rajčević, muzičar Zrinko Tutić, glumac Ljubiša Savanović, režiser Jovica Pavić…
Bivši banjalučki gimnazijalci su i brojni sportski šampioni, među kojima je i gotovo kompletna zlatna generacija banjalučkih rukometaša. U analima će ostati zabilježeno da banjalučki rukometaši – gimnazijalci osvojili ukupno 21 svjetsku, evropsku ili olimpijsku medalju.
– Nekadašnji đaci Gimnazije su danas uticajni ljudi, koji mogu mnogo toga uraditi svojim autoritetom, bez obzira na formalne i strogo propisane nadležnosti. Uostalom, pola Vlade Srpske čine ministri bivši gimanzijalci i sramota je šta je ova škola dočekala – kaže za Srpskainfo Lana Jajčević, poznata banjalučka pravnica i aktivistkinja.
I Lana je bila gimnazijalka, i to odmah posle zemljotresa, kada učionica nije bilo.
– Nastava se držala u vagonima, ložili smo vatru u bubnjarama. I upravo zbog ovakvih iskustava mi, stari gimnazijalci ne smijemo dozvoliti da se danas djeca u Gimnaziji smrzavaju i da im curi voda na glavu. Ako ne činimo ništa, svako od nas snosi dio odgovornosti – kaže Lana.
Poziva sve moćne, ugledne, pa i poslovno uspješne i bogate ljude, koji su pohađali ovu školu, da daju svoj doprinos sanaciji Gimanzije: novcem, znanjem, uticajem ili na bilo koji drugi efikasan način.
Srebrenka Golić, potpredsjednica Vlade RS i ministarka građevinarstva i ekologije, poručuje da je banjalučka Gimnazija “oduvijek bila sinonim za vrhunske rezultate na polju obrazovanja” i da kao bivša gimnazijalka želi da pomogne “svojoj školi”.
– Svi mi koji smo rasli u ovom hramu znanja trebalo bi da se angažujemo i pomognemo sadašnjim, ali i svim budućim učenicima, da Gimnaziju pamte po onom što su tu naučili, po drugarstvu, a ne po lošim uslovima – kaže Golićeva za Srpskainfo.
Obećava da će porazgovarati sa svim međunarodnim partnerima s kojima Vlada RS realizuje projekte za podizanje energetske efikasnosti, kako bi se pronašao način da se i zgrada Gimnazije energetski sanira.
– Gimnazija je jedan od simbola Banjaluke i očekujem da se i gradska uprava maksimalno angažuje kako bi se uslovi za rad i učenje u ovoj školi poboljšali – poručila je Golićeva.
S obzirom na to da je ova ugledna škola, nekadašnja Velika realka, osnovana davne 1895. godine, generacije gimnazijalaca su, i u prošlosti, bili nosioci razvoja grada.
Staro zdanje ove škole, koju su zbog strogih standarda zvali Bastilja, u zemljotresu 1969. je smrtno ranjeno, pa je zgrada morala biti minirana i srušena.
Njeno rušenje je u januaru 1970. godine, sa suzama u očima i pevajući studentsku himnu “Gaudeamus”, pratilo nekoliko stotina gimnazijalaca i drugih Banjalučana.
Sadašnja zgrada Gimnazije izgrađena je poslije potresa, kao poklon Sarajeva Gradu Banjaluci, na mjestu na kojem se prije zemljotresa nalazila Medicinska škola. Otvorena je u januaru 1972. godine.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu