Društvo

"Teško je naći posao, ugrožena nam je egzistencija" Bivši zatvorenici problemima sa kojima se suočavaju po izlasku na slobodu

Bojan je nakon odslužene kazne dobio pomoć udruženja "Posle kiše" u vidu otvaranja pekare koja je trebalo da mu obezbijedi finansijsku podršku. Imao je zamisao i da ovaj zanat prenese na neke od drugih bivših zatvorenika kako bi imali šansu da budu konkurentni na tržištu, rade i obezbijede sebi egzistenciju.

HAPŠENJE REŠETKE ZATVOR
FOTO: SCHUTTERSTOCK

Od početne zamisli do realizacije desio se niz problema, pa trenutno ova pekara nije samoodrživ projekat, a kako Bojan ističe, nada se da će se situacija poboljšati.

– Situacija je teška i za zapošljavanje i za opstanak, ali eto preko udruženja sam osnovao i pekaru i krenuli smo da radimo, malo sad imamo problema, ali biće bolje valjda – kaže Bojan Živković.

Pročitajte još

Udruženje “Posle kiše” osnovano je 2014. godine i broji preko 2000 članova. Prema riječima predsjednika udruženja Dušana Mirića, to je mjesto koje okuplja više osuđenika, ali i sve građane Kragujevca koji žele da pomognu ili dobiju neki savjet.

Tokom godina su postali prepoznatljivi u zajednici. Vrlo često su se odazivali pozivima za volontiranje, a posebno su ponosni na svoj rad u crvenoj zoni Univerzitetskog kliničkog centra tokom pandemije korona virusa.

Zbog diskriminacije ne mogu da nađu posao

I pored svega navedenog, i dalje se bore sa diskriminacijom i nemogućnošću zapošljavanja.

– Postoje vidovi diskriminacije u društvu sa mnom. Eto, da počnemo sa zapošljavanjem koje je najbitnije, egzistencija. Osoba kad izađe iz zatvora najbitnije je da radi i da ima neku obavezu, da se bavi nekim sportom. Opet, sport je najbolji vid prevencije, ali posao je najvažniji. E, tu je ono što je najteže – priča za Blic TV Dušan Mirić iz udruženja “Posle kiše”.

HAPŠENJE REŠETKE ZATVOR
FOTO: SCHUTTERSTOCK

U radu udruženja učestvuju iskusni saradnici koji svojim djelovanjem pokušavaju da preveniraju povratak na životnu stranputicu. Ovo je posebno značajno ako se zna da čak 70 od 100 onih koji su počinili neki prestup u nekom trenutku u životu budu povratnici.

– Najčešće je to, najvećim brojem slučajeva, zbog nedostatka zaposlenja. To je nekako prvi i osnovni razlog. S druge strane, postoje jednostavno ljudi koji su više navikli da žive u zatvoru, zato što im je zatvor stabilan. U zatvoru imaju tri obroka, imaju smještaj, imaju neku rutinu, no slobode nemaju – kaže specijalni saradnik Boris Herman.

Rad udruženja ima pozitivne efekte. Ipak, kako ističu, neophodno je veće uključivanje zajednice i pomoć svih relevantnih institucija, što za sada, nažalost, izostaje uprkos mnogim obećanjima.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu