Takvih aktera ima i na desnici i na ljevici. Neki od njih ne izlaze na izbore jer naprosto ne žele da se na njima obrukaju.
Drugi, paradoksalno, otklonom od političara u koje glasači nemaju povjerenje žele da motivišu birače da, ipak, izađu na izbore i glasaju za – upravo te iste političare u koje inače nemaju povjerenje.
Uoči izborne kampanje osnovano je nekoliko pokreta koji nazivom ili istupima ukazuju na prozapadnu orijentaciju.
Takvi su “Uvijek za Srbiju” Zorane Mihajlović i “Evropski put” Radeta Baste, ali i inicijativa “ProGlas” iza koje stoji grupa javnih ličnosti među kojima je najistaknutiji glumac i producent Dragan Bjelogrlić.
Ako se njima dodaju pokret “Kreni promijeni” Sava Manojlovića, ali i ekstremne organizacije sa drugog političkog pola “Levijatan” Pavla Bihalija i Srpska desnica Miše Vacića jasno je da će ovi izbori doneijti i puno igrača van glavne arene.
Gotovo sve pomenute organizacije tvrde da neće učestvovati na predstojećim izborima, s tim što su manje-više aktivne kao da hoće.
Podsjećanja radi, zasad je RIK proglasio sedam izbornih lista za parlamentarne izbore 17. decembra.
Dvije grupe sporednih aktera
Bojan Klačar, izvršni direktor CeSIDa, dijeli te organizacije na dvije grupe.
– Jednu grupu čine politički akteri koji ne učestvuju na predstojećim izborima, a bili su ili su još političari, imaju svoje pokrete, udruženja, stranke, organizacije.
Takvi su, recimo, Zorana Mihajlović, Dragan Šormaz, Rade Basta, Pavle Bihali, Miša Vacić.
Njihov uticaj je relativno limitiran. Oni se pojavljuju kampanji, ali niti podstiču izbornu participaciju, niti vode neku negativnu kampanju – kaže Klačar za “Blic”.
Kako kaže, riječ je o političkim akterima koji koriste izbornu kampanju zbog publiciteta.
– Najbolje vrijeme za političare je izborna kampanja, jer donosi vidljivost. Šta god da oni u ovo vrijeme kažu to će se čuti ili vidjeti i zbog toga oni traže sada prostor za sebe. Ipak, njihova odluka da ne izađu na izbore pokazuje i njihovu slabost, jer su procijenili da na izborima ne bi ostvarili dobar rezultat – kaže Klačar.
Klačar ocjenjuje da drugu grupu čine oni koji vode takozvanu “alternativnu kampanju”.
– Oni nisu političari, kao što su, recimo, javne ličnosti koje su pokrenuli kampanju “ProGlas”, ili organizacija “I mi se pitamo”, koji pokušavaju svojim uticajem da podignu izbornu participaciju. “ProGlas” pokušava da utiče na srednju i srednje-stariju generaciju apatičnih birača, a “I mi se pitamo” na mlađu populaciju koji su tek dobili pravo glasa, ili su nedavno stekli to pravo – kaže Klačar.
On primjećuje da ova grupa ima aktivan kritički nevladin sadržaj.
– Takav sadržaj je komplementaran sa sadržajem kojeg propagira opozicija. Oni smatraju da će otklonom od političara napraviti dobar kanal komunikacije apatičnim biračima koji više veruju njima nego političarima – kaže Klačar.
On napominje da, osim ove dve grupacije, i brojni pojedinci pokušavaju da utiču na birače.
– Uticaja imaju i komentatori, analitičari, istraživači, profesori… iako i oni ne učestvuju na izborima, ali se bave izborima. Puno je aktera koji se na taj način bave izborima – kaže Klačar.
Bolje da ne izađu na izbore
Predrag Lacmanović, programski direktor agencije “Faktor plus”, naziva sve aktere izborne kampanje koji ne učestvuju na izborima “influenserima”.
– Svako od njih ima određenu težinu u politici i pokušava da utiče na birače. Većina od njih su političke stranke ili organizacije koje ne planiraju da izađu na izbore iz različitih razloga. S druge strane ima i organizacija koje nisu politički entitet, kao što je “ProGlas” – kaže Lacmanović. On pravi razliku između novih organizacija koje su osnovane pred ili tokom izborne kampanje.
– Imate političke aktere koji ne izlaze na izbore jer znaju da ne bi ostvarili dobar rezultat, pa su procijenili da je bolje da se pripremaju za neke buduće izbore. Mislim da je to bolje za njih nego da izađu na izbore i ne urade praktično ništa. Šta god oni pričali, suština je da ne izlaze na izbore zato što nemaju ni dovoljnu infrastrukturu, ali ni snagu za dobar rezultat – kaže Lacmanović. On dodaje da će se još vidjeti koliko “ProGlas” može da utiče na izbore.
– Oni najavljuju da će ići i po Srbiji. Za sada promovišu izlaznost, žele da što više ljudi izađe na glasanje. Ne planiraju da izađu na izbore, čak i zvanično ne podržavaju nijednu izbornu listu iako je jasno na čiju vodenicu vuku i da su više na strani opozicije – kaže Lacmanović.