Sve to stiže u „Mozaik prijateljstva“, udruženje koje svakodnevno priprema 700 do 800 obroka za siromašne. Iz dana u dan to uspijevaju da obezbijede zahvaljujući onima velikog srca.
„Brzinom munje ušla nam je mlada, prelijepa dama i predala nam svoju donaciju raznovrsnih proizvoda. Nismo stigli upitati ni za ime, a ni fotografisati“, „Stanari Ulice Desanke Maksimović 2 , ulaz 3, nakon zamjene 15 plafonjerki koje su u fantastičnom stanju i isto toliko led sijalica, odlučili su donirati upravo našem udruženju“, „Još jedan dokaz naše omladine i njihove doze humanosti i empatije pokazao nam je Goran koji je kupio 160 vekni hljeba kako bi naši korisnici imali osnovnu životnu namirnicu“, „Naši dnevni centri biće bogatiji za dva nova televizora, te će naše bake i deke u toku svog svakodnevnog druženja imati priliku pogledati i neke zanimljive sadržaje“. „Preslatki klinci Irena i Vukan su nas posjetili sa svojom majkom i darovali slatkiše i igračke za sve njihove neznane drugare koji ih nažalost nemaju“, „Naši mali drugari , učenici IV 3 i IV 4 razreda Osnovne škole u Verićima su, po ko zna koji put, sa svojom učiteljicom prikupili novac za užinu svojih vršnjaka koji to nisu u mogućnosti“…
Ovo su tek neke od poruka na Fejsbuk stranici Udruženja „Mozaik prijateljstva“ posvećene osobama koje, u skladu sa svojim mogućnostima, pomažu javnu kuhinju „Obrok ljubavi“. Miroslav Subašić iz „Mozaika prijateljstva“ kaže kako ga svakodnevno neko iznenadi.
– Na primjer, mladi ljudi nam na račun uplaćuju po 10 KM. Svaki mjesec na računu vidite uplatu od istih osoba. Dirne me situacija da dođe dijete i donese svoju kasicu, otvori kasicu pred nama i ono što je u njoj da za hljeb i javnu kuhinju. Imamo penzionere koji su napravili trajni nalog da se po 20 KM sa njihovih penzija skine za “Mozaik prijateljstva”. Te donaciju nam daju volju da nastavimo ovo da radimo i tako vidimo da ovo ima smisla – priča on za Srpskainfo.
Da nema pomoći ljudi i firmi, teško bi išta mogli. Kaže da od Grada dobijaju 12.500 KM godišnje u četiri kvartala i da od toga ne bi uspjeli da žive sedam dana. Jer ono što je potrebno da se napravi obrok za 700 do 800 ljudi prevazilazi cifre koje dobijaju. Pojašnjava kako im samo na dan treba 300 hljebova, što je oko 500 maraka. Za jedan obrok potrebno je 120 kilograma krompira, 10 kilograma crvenog luka, pet kilograma mrkve, šest litara ulja, kilogram i po biljnog začina i bar 20 do 25 kilograma mesa. Čak i kada kupuju najjeftiniju opciju, to je piletina, i ona je veoma skupa.
– Tu ne govorimo o autu i gorivo koje koristimo da ljudima odnesemo hranu, amortizaciji, registraciji. Samo nam plina treba skoro 500 KM mjesečno. Moramo imati bojler sa kupanje u javnom kupatilu i pranje suđa u kuhinji. Najviše troškova imamo za plin, struju, javno kupatilo, kiriju za ovaj prostor. Ne znam kako to finansiramo. Ne smijem ni da računam koliko nam treba dnevno ili mjesečno – kaže Subašić.
Pomaže im što ljudi koji su u porodici imali svadbu, sahranu, rođendan ili kumovanje ono što je ostalo od hrane ne bacaju, već donesu u javnu kuhinju „Obrok ljubavi“.
– Da toga nema, dobrih ljudi, onih naših kutijica za prikupljanje novčanih donacija, odjeće koju skupljamo, nema šanse da bismo mogli da izdržimo – ističe on.
Pri kraju su im zalihe brašna dobijene od Vlade RS. Da nije bilo te donacije, narod bi umro od gladi, kaže.
-Nema šanse da bi ’Mozaik prijateljstva’ mogao da odgovori na potrebu za hljebom da Vlada RS nije dala 104 tone brašna. Ali ostajemo bez zaliha – upozorava Subašić.
Pomoć u hrani svakog dana traži do pet novih ljudi. Mnogi ne žele da se prijavljuju i da dolaze, da ih neko ne vidi. I ne traže meso, već riže i makarona.
Zato ga je obradovalo ukidanje poreza na doniranu hranu. Ističe da će to jako puno pomoći javnim kuhinjama, jer hrana neće završavati na deponijama, već će njom nahraniti gladne ljude.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu