Prebrzo smo počeli zaboravljati, pa sam doživljavao da mi ljudi zamjeraju da puno pričam o ratu, a ja nisam pričao o ratu, već o njima koji su zauvijek ostali tamo negdje po kojekakvim čukama i livadama.
Kada je prestao rat, kao i svi demobilisani borci VRS, bio sam presrećan, ali i zbunjen. Zbunjen, da.
Trebalo je nešto novo da se radi, ali ovog puta sam bio sam. Nema više, čete, bataljona, nema više brigade.
Taj prelazak iz rata u mir, svakako godi, ali smo i to doživjeli prebrzo, jer nas je neko (čitaj država), trebala uzeti pod svoje, a ne da nas pusti da se snalazimo kako znamo i umijemo. Bilo je teško, ali je bilo lakše naviknuti se na mir, nego na rat.
Čini mi se da sam ona sredina, onih koji su se “snašli”, ali znam i one koji se nisu uspjeli prilagoditi.
Ne što im se ratovalo dalje, već što im je mir bio zbunjujući, bili su sami. Ustvari, ostali su sami. Kako god, država je u ratu, bar prividno “vodila računa” o nama.
E, baš zbog njih što su ostali sami na onim čukama, na livadama i zbog ovih što su “pretekli”, odlučio sam da ih ne ostavim da se snalaze sami. Vrlo brzo poslije rata sam sa braćom počeo raditi ono što je država trebala. Čuvali smo od zaborava mrtve i žive borce VRS.
A, onda sam počeo još jednu misiju.
Kada god bih osjetio da se zvecka oružjem i da se neki novi “patriotizam” nameće iznad života, ja bih pisao o ratu, o poginuloj, ranjenoj, preživjeloj braći i o njihovim porodicama. I tu su mi zamjerali i baš me briga. Ne pišem, niti pričam zbog “patriota”, već zbog onih što su ostavljeni, a kasnije i ponižavani, obespravljeni, zgaženi.
Ja o ratu pišem i pričam, zbog onih zbog kojih ne želim nove ratove. Zbog mladosti. Ja o ratu pišem zbog mojih vršnjaka koji se nisu vratili, a sada bi neko djecu njihovih braće i sestara poslao u neki novi rat.Napisao sam i moju najtužniju priču, koja će se naći u mojoj, prije tri godine, napisanoj knjizi, koja bi trebala da vidi svjetlo dana u toku ove godine.
Moja najtužnija priča počinje sa brojem 1, pa sve do broja 23.752. Napisao sam je, jer su to životi, to nisu brojevi.I na kraju, da ne zaboravim.
Rat započinju političari i budale za svoj račun, a završava ga sirotinja o svom trošku.
Moja najtužnija priča….
1,2, 3…. 27, 28… 55… NN… 71… 94… 102… 317… 605… 1001… 5003… 10100… 15706…16205… 17345… 18976… NN … 19321… 21062… 22500… 23659… 23752…
Ni tačan broj, ni imena sva,koliko se požurilo u zaborav…
Nisu zaslužili…😔
Vučić Branislav Vučko mart 2025. godine
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu