Ironija za rođendan

A svašta smo se nagledali u ove, nešto više od tri decenije. Prijetili smo svima, a na kraju smo poklekli. Građani Srpske se opravdano pitaju, po prvi put od nastanka, ima li Srpska više, u svom vlasništvu, vode, šume, elektroprivredu, rudna bogatstva…

Sve je ovo rezultat sramne kapitulacije u NS RS, koji se dogodio 18. oktobra 2025. godine, a kome je prethodila kapitulacija pred Trampom, sve u cilju ukidanja sankcija pojedincima, „Trampićima“.

Za naprasno ukidanje sankcija nije plaćena mala cijena, a s obzirom da Tramp voli rudna bogatstva u drugim zemljama, možemo samo zamisliti šta će se tek dešavati u vremenu koje dolazi.

Kad se pogleda spisak zakona, koje je vlast slavodobitno usvajala i o svemu diskutovala, a onda sve povukla i potpisala poraz, jedini zaključak, koji može da se izvede jeste – kukavičluk i izdaja!

Prestao je, između ostalog, tog 18. oktobra, da važi Zakon o nepokretnoj imovini, a za koju je vlast u Srpskoj, do tad, tvrdila da je “crvena linija preko koje se ne prelazi”.

Ukinuti su i Zakon o neprimjenjivanju Odluka Ustavnog suda BiH, Izborni zakon Republike Srpske, Zakon o neprimjenjivanju Zakona i zabrani djelovanja vanustavnih institucija BiH, kojim su, navodno, iz Srpske protjerivani SIPA i Tužilaštvo BiH i mnogi drugi.

Upravo je ta sjednica NS RS pokazala da su interesi pojedinaca važniji od interesa Srpske i tu se sva priča završava. Srpska ne samo da je poštovala i da će tek poštovati odluke Ustavnog suda BiH, već, prije tog sramnog 18. oktobra, nije poštovala vlastiti Zakon o neprimjenjivanju odluka tog suda.

To je najveća ironija, koju je ova vlast uradila. Srpska, navodno, brani svoje institucije, a nije, do tog 18. oktobra, poštovala njihove odluke.

Ako su im NS RS i Srpska bile svetinje, onda je trebalo da ispoštuju svoje odluke i povuku se iz odlučivanja u institucijama BiH i da se tamo više nikad ne vrate, jer tako je glasio njen zaključak, jedan od nekoliko desetina, koje je vlast pogazila.

A šta je to onda što se poštuje u Srpskoj? Isključivo dogovor u vladajućoj koaliciji. Ta koalicija je i vlada i parlament i Ustavni sud, a sve odluke su se donosile po želji jedne osobe, čije ime neću i ne želim više da spomenem.

Dakle, jasno je da je Srpska, već dugi niz godina, izložena napadima, ali ne stranog faktora. Ironija je da je napada njena vlast, rezultat i dokaz su ogromni gubici u javnim preduzećima, imenovanje nestručnih i nesposobnih kadrova, zaduženja po najnepovoljnijim kamatnim stopama…

Upravo ovi dokazi mogu navesti na zaključak da je Srpska izložena i napadima od strane tužilaštava, koja ništa ne rade po pitanju istraga i procesuiranja, onih, koji su građanima nanijeli veliku štetu.

Svojevremeno je naš veliki pisac, Jovan Dučić, analizirajući političku scenu na našim prostorima, iskritikovao političare tog vremena, radikale, prije svih, ali isto bi moglo i danas da se odnosi na ovu garnituru, koja vodi, ne samo Srpsku, već i BiH i neke zemlje u okruženju.

Dučić je rekao da su „političari opasni za državu, ne zato što se ničega ne plaše, jer su oni kukavice, nego zato što se ničega ne stide.

Oni nivo javnog i političkog spuštaju na takvu dubinu da pristojni ljudi iz takve politike biježe. I onda ćete imati politiku na najnižem mogućem civilizacijskom nivou, gdje se razlika između časti i beščašća, između istine i laži, između činjenica i klevete, između onog što je sramotno i onoga što je pristojno u potpunosti brišu“.

Tako je, poštovani čitaoci, u svoje vrijeme govorio i pisao veliki Jovan Dučić. Ima li razlike između političara tog vremena i ovih koji danas vladaju?

Jasno je da nema, jer i ogromna većina ovih današnjih nema stida, ali ne samo ovi što vladaju, već i ovi iz opozicije. I oni kad se dokopaju vlasti, pohlepa izbija u prvi plan, vrednuje se poltronstvo i odanost.

Da li je Republika Srpska zaslužila sve ono kroz šta je prošla i kroz šta će proći? Vjerujete li da nas ovakva politika i vlast mogu odvesti u bolje sutra?

Lično mislim da ne mogu, sve dok su lični interesi iznad interesa boraca, invalida, porodica palih boraca, penzionera, ljekara, majki, trudnica, višečlanih porodica, djece, velikog broja siromašnih, koji se hrane u javnim kuhinjama.

Narod zna, a pitanje je samo kad će ovi iz koalicije, koju zovu vladajućom, a opšte je poznato da vlada samo jedan, shvatiti da cijela koalicija radi u interesu samo tog jednog, koji vlada. Ironija…