Ovim je riječima jedan mladi obrazovani Banjalučanin prokomentarisao hapšenje Draška Stanivukovića na graničnom prelazu u Hrvatskoj.
U pravu je čovjek. A opet i nije u pravu. Ima u Banjaluci posla, da glavu ne dižeš dan i noć, ali taj je posao dosadan i nije nimalo klikabilan, ni politički unosan.
A kad mediji zabruje „Uhapšen Draško“, svi se propinju na zadnje nogice i traže detalj više. A ego raste, politički portret dobija nove, jarke boje, rejting skakuće kao mlado jare.
Da nije bilo ovih pretresa, a bogami i hapšenja Draškovog, ne bismo znali koliko se njegovi vjerni saradnici zlopate, požrtvovano prateći mladog „šefa“ po evropskim, a katkad i vanevropskim putešestvijima.
Pa se tako desi da Hrvati na granici zadrže i čoveka zaduženog za komunalne poslove i seoske puteve, koji se zaputio na službeni put u Brisel. Teške li muke.
Da nije bilo tog zadržavanja, a bogami i hapšenja, ne bismo saznali da je Draško hrabro branio Republiku Srpsku i čast i dostojanstvo svih Srba, tako što je odbio da, na zahtjev hrvatskog graničnog policajaca, otvori kofere.
Eto, svi smo već zaboravili da su jadi mladog Draška počeli upravo zbog srbovanja. Zbog toga što je na Svetosavskoj akademiji u Gračacu, Republika Hrvatska, prizivao Republiku Srpsku Krajinu i tako dodatno zagorčao život malobrojnim i ostarelim Srbima, koji su se vratili u zavičaj.
Da nije bilo vesti „Uhapšen Draško“ ne bismo saznali kako su rečiti funkcioneri u Draškovog političkog pokreta. Oni su promptno prozvali najviše zvaničnike Republike Srpske, a bogami i Bosne i Hercegovine, jer nisu reagovali na “policijsku torturu i kršenje ljudskih prava i slobode kretanja”.
Pa šta ćete, kad su ljudi dosledni. Nisu ni dosad reagovali na “policijsku torturu i kršenje ljudskih prava i slobode kretanja”, pa što bi u Draškovom slučaju, pravili izuzetak.
Naravno, nema nikakvog opravdanja za ovakvo komšinsko treniranje strogoće. Ali, pitam se kako bi se proveo neki šofer ili bauštelac, kad bi na granici Šengenskog prostora odbio da otvori kofer.
Da je sreće, svako bi hapsio na svom terenu i to ne zbog verbalnog delikta, nego zbog kriminala i pljačkanja naroda. I zbog kofera, naravno. Zbog kofera punih para.
Da je sreće, ni politika, ni pravda ne bi bili jeftini teatar.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.