Već znamo da su povrće, integralne žitarice i namirnice bogate vlaknima važan dio ishrane. Posljednjih godina sve više se govori i o fermentisanoj hrani, zbog njenog mogućeg uticaja na crijevni mikrobiom.
Tu na scenu stupaju i kiseli krastavčići.
Ali prije nego što otvorite teglu i zaključite da ste upravo pojeli „probiotik“, pogledajte kako su napravljeni.
Jer nisu svi kiseli krastavci fermentisani.
Jedan detalj pravi ogromnu razliku
Krastavci mogu da dobiju kiseo ukus na dva različita načina.
Jedni se stavljaju u rastvor sa sirćetom i tako konzerviraju. Drugi prolaze kroz prirodnu fermentaciju u slanoj vodi, tokom koje mikroorganizmi pretvaraju šećere iz povrća u kiseline.
Upravo prirodno fermentisani proizvodi, ako nisu naknadno pasterizovani, mogu da sadrže žive kulture.
Harvard Health zato savjetuje da se na deklaraciji traže izrazi poput „prirodno fermentisano“ ili „žive i aktivne kulture“. Krastavci koji su samo konzervisani sirćetom obično nemaju isti probiotski efekat.
Dakle, ako vam je cilj da unesete fermentisanu hranu zbog crijeva, nije dovoljno da na tegli samo piše „kiseli krastavci“.
Šta može da se dogodi ako redovno jedete fermentisanu hranu?
Ne treba očekivati da će nekoliko krastavčića preko noći „očistiti“ crijeva ili riješiti sve probleme sa varenjem.
Ali postoje zanimljivi podaci.
Istraživači Stanford univerziteta pratili su zdrave odrasle osobe koje su tokom 10 nedjelja povećale unos fermentisane hrane, poput jogurta, kefira, fermentisanog povrća i kombuhe.
Kod grupe koja je jela više fermentisane hrane povećala se raznovrsnost crevnih mikroorganizama, dok su se nivoi više pokazatelja upale u krvi smanjili.
To, međutim, ne znači da su baš kiseli krastavčići sami izazvali te promene. Ispitanici su jeli različite fermentisane namirnice.
Zato je realnije reći da prirodno fermentisani krastavci mogu biti jedan od načina da u ishranu uvedete više fermentisane hrane.
Kako da znate koje krastavčiće da kupite?
Najjednostavnije je da okrenete teglu i pročitate deklaraciju.
Ako želite proizvod sa živim kulturama, tražite krastavce koji su prirodno fermentisani i koji nisu pasterizovani nakon fermentacije.
Harvard navodi još jedan praktičan detalj: fermentisani proizvodi sa živim kulturama često se čuvaju u frižideru, dok proizvodi koji mogu mjesecima da stoje na običnoj polici češće prolaze postupke nakon kojih živi mikroorganizmi više nisu prisutni.
Naravno, i obični kiseli krastavčići mogu biti deo obroka. Samo ih nemojte automatski smatrati probiotskom namirnicom.
Postoji i jedna caka – so
Ako ste sada pomislili da ćete svakog dana pojesti pola tegle, ipak stanite.
Fermentisano povrće može da sadrži dosta natrijuma, odnosno soli.
To je posebno važno za osobe koje imaju povišen krvni pritisak, bolesti srca ili probleme sa bubrezima. Harvard Health upravo zbog toga savjetuje da se kod fermentisanog povrća obrati pažnja na količinu natrijuma na deklaraciji.
Drugim rečima, više nije nužno i bolje.
Nekoliko komada uz obrok može biti sasvim dovoljno, naročito ako ostatak vaše ishrane već sadrži dosta slane hrane.
Nemojte očekivati čudo od jedne namirnice
Zdravlje crijeva ne zavisi od jedne tegle u frižideru, piše Naj Žena.
Mnogo je važnija cjelokupna ishrana dovoljno različitog povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica i drugih izvora vlakana, uz fermentisanu hranu ako vam prija.
Ne postoji ni zvanično preporučena dnevna količina probiotika koju bi svi trebalo da unose hranom, pa tvrdnje da je određena količina kiselih krastavaca „idealna“ nisu dobro potkrepljene.
Ali sljedeći put kada stanete ispred police pune tegli, zapamtite jedno:
Ako kisele krastavčiće kupujete zbog crijeva, gledajte kako su napravljeni, a ne samo koliko su kiseli.
Jer između običnog krastavca u sirćetu i prirodno fermentisanog proizvoda postoji mnogo veća razlika nego što biste na prvi pogled pomislili.
Bonus video
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.