Kvasac za paradajz nije nova moda sa interneta, već trik koji su naše bake koristile kad đubriva u kesicama nije ni bilo.
Listovi prestaju da žute, a plodovi krenu da bubre skoro preko noći. Ipak, treba biti oprezan. Ovo nije posao za odokativno mjerenje – tajna je u samo jednoj kašičici, jer ako pretjerate sa dozom, lako možete da „skuvate“ korijenje biljkama.
Zašto kvasac radi bolje od kupovnih preparata
Kvasac je, prije svega, živa materija. Kada ga pomiješate sa mlakom vodom, on praktično „budi“ zemlju oko korijena paradajza.
On podstiče rad korisnih bakterija koje razlažu organske ostatke u saksiji i pretvaraju ih u lako dostupnu hranu – azot i fosfor. Biljka to usisava skoro trenutno.
Zato već poslije par dana vidite razliku: listovi postaju tamnozeleni, čvrsti i zdravi. Nije to nikakva tajna iz babine sveske, već čista mikrobiologija koja se dešava direktno kod vas na terasi.
Tačan recept koji ne smije da omane
Receptura je jednostavna, ali količina je sve. Za standardnu kantu od 10 litara mlake vode ide 10 grama svežeg kvasca i dvije supene kašike šećera.
Šećer hrani kvasac dok ne stigne do zemlje. Ostavite da odstoji dva sata, pa razblažite još jednom toliko vode prije zalivanja.
10 litara mlake vode (nikako vrele, ubija gljivicu)
10 grama svježeg kvasca ili jedna kašičica suvog
2 supene kašike šećera
pola litra rastvora po žbunu, uz vlažnu zemlju
Najveća greška nije slab kvasac, već suva zemlja. Ako sipate rastvor na ispucalu, žednu zemlju, korenje dobije šok. Zalijte običnom vodom pola sata ranije, pa tek onda dodajte rastvor kvasca za biljke.
Koliko često smije, a kad postaje šteta?
Tu većina nas pretjera. Kvasac za paradajz kao prihrana radi samo na toploj zemlji, iznad 15 stepeni, što leti na otvorenom nije problem.
Ponovite najviše tri puta tokom cele sezone, sa razmakom od dve do tri nedelje. Češće od toga i kvasac će povući kalijum iz zemlje, pa vam listovi opet požute, samo iz suprotnog razloga. Manje je ovdje bukvalno više.
Da li kvasac stvarno zaustavlja žuti list?
Da, ali samo kad je žutilo od slabe ishrane, a ne od bolesti. Kvasac pokreće bakterije koje oslobađaju azot, pa se listovi za par dana ponovo zazelene. Ako je žutilo od plamenjače, kvasac neće pomoći.
Mali dodatak koji baka nije znala
Pepeo iz roštilja je ovde tajni saveznik. Pošto kvasac troši kalijum, jedna šaka prosejanog drvenog pepela po žbunu, dan poslije prihrane, vraća tu ravnotežu.
Plodovi tako ostaju krupni i slatki do kraja avgusta, a vi ne kupujete ništa novo. Đubrivo od kvasca i pepeo su par koji košta manje od jednog paketa kupovne prihrane, prenosi Krstarica.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.