Razlog za to često nije ljenjost niti pohlepa, već disbalans stanje u kojem su neke važne životne potrebe zapostavljene. Jedan od najkorisnijih okvira za razumijevanje tog unutrašnjeg nesklada dolazi od humanističkog psihologa Abraham Maslow i njegove poznate hijerarhije potreba.
Ovaj model se najčešće prikazuje kao višeslojna piramida: u njenoj osnovi nalaze se fiziološke potrebe, zatim sigurnost, potom ljubav i pripadnost, pa samopoštovanje, dok je na samom vrhu samoaktualizacija. Iako su kritičari s pravom isticali da ovaj poredak nije strogo linearan, savremena istraživanja pokazuju da je Maslow bio u pravu u suštini – različite kategorije ljudskih potreba na mjerljiv način utiču na naše blagostanje.
Velika studija objavljena u Journal of Personality and Social Psychology, koja je obuhvatila više od 60.000 ispitanika iz 123 zemlje, pokazala je da ispunjenje osnovnih potreba – poput sigurnosti, pripadnosti i poštovanja – direktno predviđa životno zadovoljstvo i pozitivne emocije. Ono što je posebno važno jeste da potrebe sa „viših nivoa“ ne mogu nadomestiti one osnovne. Ne možemo „prerasti“ potrebu za sigurnošću ili bliskošću samo zato što tragamo za smislom.
Iz te perspektive, dugotrajno nezadovoljstvo često nastaje kada previše energije ulažemo u jednu oblast života, dok druge zanemarujemo.
Sigurnost kao temelj svakog napretka
Ambicija je danas jedna od najcjenjenijih osobina, dok se stabilnost često neopravdano potcenjuje. Podstiče nas se da rizikujemo, mijenjamo karijere, pokrećemo sopstvene projekte i stalno „napredujemo“.
Međutim, Maslow je smatrao da su potrebe za sigurnošću – finansijska stabilnost, zdravstvena zaštita i osećaj predvidivosti – neophodan psihološki temelj. Kada taj temelj nije stabilan, naš nervni sistem ostaje u stanju stalne pripravnosti, bez obzira na to koliko smo uspješni ili ambiciozni.
Istraživanje objavljeno u Science pokazuje da finansijska nesigurnost značajno smanjuje naše kognitivne kapacitete. Kada smo opterećeni brigama o novcu, naš um se fokusira na kratkoročne probleme, što otežava dugoročno planiranje i donošenje odluka.
Važno je naglasiti da na osjećaj zadovoljstva ne utiče samo visina prihoda, već prije svega subjektivni osećaj sigurnosti. Ipak, za većinu ljudi ova dva faktora idu ruku pod ruku.
Mnogi uspješni ljudi pokušavaju da ostvare svoje ambicije – kreativno ispunjenje, preduzetništvo ili ličnu transformaciju – dok su hronično iscrpljeni, pod stresom ili finansijski nesigurni. U većini slučajeva, rezultat je sagorevanje koje se maskira kao „veliki snovi“ ili „neprestani rad“.
Ako se često osjećate iscrpljeno ili napeto dok jurite ciljeve koji bi trebalo da vas ispunjavaju, moguće je da zanemarujete sopstvenu potrebu za sigurnošću. Ponekad je prvi korak ka višem cilju upravo stabilizacija osnove na kojoj stojite.
Potreba za pripadanjem u svijetu stalne povezanosti
Maslow je ljubav i pripadnost smestio u samo središte svoje piramide, jer su ljudi po svojoj prirodi duboko društvena bića. Pripadanje nije luksuz, već osnovna potreba.
Iako se često govori o uticaju usamljenosti na mentalno zdravlje, ređe se ističe da ona ima ozbiljne posledice i po fizičko zdravlje. Meta-analiza objavljena u Perspectives on Psychological Science pokazuje da društvena izolacija značajno povećava rizik od prerane smrti – u meri koja se može uporediti sa pušenjem 15 cigareta dnevno. Štaviše, njen negativni uticaj može biti veći od gojaznosti i fizičke neaktivnosti.
Savremeni način života često narušava osećaj pripadnosti: rad na daljinu smanjuje neposredne kontakte, društvene mreže nude vidljivost bez stvarne bliskosti, dok kultura postignuća podstiče takmičenje umesto povezivanja.
Kada samopoštovanje zavisi od tuđeg odobravanja
Samopoštovanje zauzima pretposlednji nivo u Maslovljevoj hijerarhiji i podrazumeva i unutrašnji osećaj vrednosti i priznanje od strane drugih. U idealnom slučaju, ono podstiče lični rast.
Međutim, mnogi danas vezuju svoje samopouzdanje za nestabilne spoljašnje faktore – broj lajkova, profesionalne uspjehe, produktivnost ili fizički izgled.
Studija objavljena u Journal of Abnormal Child Psychology pokazuje da upoređivanje na društvenim mrežama dovodi do simptoma depresije i nižeg samopouzdanja. Što više vrednujemo sebe kroz tuđe reakcije, to naše emocionalno stanje postaje nestabilnije, prenosi Ona.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.