Možda iz njihovog ugla i nije tako loše. Ako nije hitno, onda nije ni bitno. A izgleda da ni narodu nije previše bitno. On se bavi sobom kako preživjeti bez vode, kako platiti lijekove imaginarnom penzijom, ima li gdje koja dnevnica da se djeca spreme za školu. Nada se da će „ON“ iz budžeta dati nešto besplatno, bar privremeno. Sistem? Rješenja? Ma ko će čekati – možda ih i ne dočekamo.
Svi se kunemo u zakon i pravdu. U vrijednosti i moral. Ali samo dok ne naiđe prva krivina. Kad talas zapljusne i nas – sve pada. Evo ti koja marka, besplatna karta ili kvadrat, pa zaboravi i na moral i na zakon. Kažu – kakva vlast, takav narod. Ili obrnuto. Možda su oni koji žive po zakonu samo statistička greška. Jer ovdje, čini se, nije lako živjeti pravedno.
Zašto smo pristali da se valjamo u blatu primitivizma, a da govorimo „to nisam ja“? To su „oni drugi“. Oni su se prodali, a mi – mi samo uzmemo kilu šećera i 50 maraka iz koverte. Na mrežama bijesni ko’ risevi, a iza ćoška čekamo kovertu da platimo glas. „Nemam ja cijenu.“ Osim – koliko daš.
Stigla i dijaspora – preklopiće se nekako. Nisu ni oni više ko’ nekad, stalno se žale kako nemaju. A ne bi tamo bili da im je loše. I šta fali da daju – ne dolaze svaki mjesec, pa bar djeci da se obuku za školu.
I kako ćemo sutra jedni drugima u oči? Ma ko da ima sutra. Navikli smo da gledamo u pod. Ni morala ni stida, ni suočavanja sa sobom.
Biće izbora – možda i ove godine. Nije loše da se „pokrpimo“ – nas je četvoro glasača u kući, ako ništa bar podmiru možemo da kupimo ili ostavimo za Novu godinu. Ko će znati za koga smo glasali… A kćerku bi stavio u izborni štab – da je malo vide, da odradi pripravnički. Bila je dobar student, ali bez „veze“ ne možeš ništa.
Najavljuju „vruću jesen“. Kažu – turbulentno će biti. Kao da već ne živimo na ringišpilu, svaki put sa osjećajem da će se šraf otkačiti pa će nam glava pasti. Ne znam koliko vruće će biti, ali kad pogledamo račune – dovoljno gori i oko nas i na njima. Ne znam ni šta će biti turbulentno što već nismo probali.
Za koga će tačno biti vruće? Za ove što su bili na godišnjem? Ili za narod?Ako nije za narod – ne brinite. Narod je ionako otupio. Ne zna više ni da li mu je vruće ili hladno. Ni da li ga boli ili ne. Ne zna da voli, ne zna ni da se nasmije. Nema ovaj narod snage ni za šta. A kamoli za „vruće jeseni“.
Doc. dr Sonja Stančić
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.