Valjali smo se po velikom krevetu dok Nina nije otišla da pije kafu. Mrzim kad sam zapostavljen. Grrrrr, pije kafu, ali ja ipak vešto sjednem pored nje i guram je mojom debelom zadnjicom. Znam da je to nervira, ali nikad ne reaguje.
Kao i svako jutro imam svoje granule i vodu, no to mi nije dovoljno. Ja bih nešto drugo. Pomislio sam, šta bi to moglo biti. Mnogo mi se jede nešto konkretno (mislim na neki kuvani ljudski obrok).
Osejtio sam da će nešto jako ukusno biti za ručak. Mljac, mljac nešto sam čuo kako Đura i Nina pričaju.
Dogovarali su se da pojedu piroške pune pavlake i pečuraka. Gavra je donio iz čuvene picerije piroške. Joj, cijeli stan je mirisao, a ja sam samo čekao trenutak kako bi maznuo neki griz.
Dovoljan je bio, čak i previše jedan minut kako bih sproveo svoje. Nina je otišla do dnevne sobe da nešto uzme i ostavila je pirošku na stolu. Velikom brzinom sam skočio na stolicu, pa na sto i pojeo joj cijelu pirošku u tren oka, ostala je samo kora.
Kad je ušla u kuhinju, samo je vrisnula na mene, dok sam ja podvio rep i ispružio svoj napunjeni stomak na dvosedu. Uff oblila me milina. Uostalom nek naruče novu pirošku. Slijedi nastavak mojih priča.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.