Magazin

Magična moć minerala, biljaka i moderne medicine (81): Kiselost organizma

Sve više možemo čuti i pročitati da je kisela sredina loša za nas, da je bazna sredina povoljna i da je najkiselija bolest koja postoji - kancer. Ali šta to sve znači?

Doručak za porodicu
FOTO: FREEPIK

Najprije, odakle dolazi kiselost našeg organizma?

Odgovor je veoma jednostavan; svaki metabolički, biohemijski i fiziološki proces u organizmu vodi ka stvaranju kiseline i „uzimanju” baznih komponenti radi neutralizacije kiselosti. 

Bubrezi su vrijedni radnici, tokom noći filtriraju našu krv u kojoj se tokom dana nakupilo raznih kiselina i stvaraju određene soli koje izbacujemo iz organizma kroz prvu jutarnju mokraću. Zato je ona najkiselija; pH je oko 5,0 do 5,5 kod većine ljudi. 

Iako su bili veoma vrijedni, bubrezi nam ponekad mogu „raditi o glavi”, odnosno praviti problem s kostima, jer odakle njima soli kojima se bore protiv kiselosti. Pa iz kostiju, naravno.

Šta mi uradimo ujutru kad otvorimo oči? 

Velika većina ljudi smatra da je prva jutarnja kafa životni zakon, a ako joj dodamo i cigaretu, nastaje prvi pravi užitak u danu.

Što veća šolja kafe, ako može sa šećerom i mlijekom, i bar dvije do tri cigarete, i spremni smo da šire otvorimo oči i krenemo u novi dan, potpuno kiseli, da budemo tokom dana sve kiseliji.

Šta da kažu mučeni bubrezi, koji su se toliko naradili? Naravno, kažu: „’ajmo ponovo na posao”.

Kad jednog trenutka ovaj posao postane potpuno uzaludan, kad kapacitet bubrega postane premalen za prevelike napade, bićemo sve češće preplavljeni kiselinom, jer pročitamo loše vijesti, ili ih čujemo, pojedemo rafinisani šećer u obliku slatkiša, med, marmeladu, popijemo slatko gazirano piće, najčešće ono koje ima u sastavu ortofosfornu kiselinu (za koje je dokazano bolje čisti WC šolju od nekog dobrog korozivnog sredstva).

Možda ćemo popiti i pokoje piće sa dodatim aspartamom, vještačkim zaslađivačem, poznatim po najvećem indeksu kiselosti među svim onim što unesemo kroz usta.

Kad jedemo meso, stvara se kiselina, kad pijemo alkohol, takođe.

Kad džogiramo, kad intenzivno vježbamo, kad popijemo ohlađenu običnu vodu, postajemo kiseli, jer hladna voda ima kiseo karakter, za razliku od mlake, koja je neutralna.

Kad pijemo gaziranu hladnu vodu, unosimo još više kiseline, jer je voda, osim što je hladna, pride i gazirana. Zato se i zove „kisela voda”.

U svakom slučaju, neprekidno pravimo kiselu sredinu samo svojim biohemijskim procesima, a kiselost samo dodajemo zbog načina života.

Šta se dešava s našim ekosistemom? Onim trilionima malih organizama koji za nas rade isto vrijedno koliko i veliki bubrezi? 

Kongres Preventivne medicine 2016. godine u američkoj državi Floridi bio je pravo osvježenje jer su čuveni predavači iznijeli izvanredne podatke najnovijih istraživanja o životnoj simbiozi ljudskog tijela i pomenutih triliona mikroorganizama, bez kojih je ljudski život nemoguć.

Nesporno je dokazano da mi svojim ponašanjem, navikama u ishrani i stresovima možemo da poremetimo taj unutrašnji ekosistem, i to se danas najčešće i dešava u savremenom svijetu.

Metabolička funkcija tih mikrobioma podrazumijeva proizvodnju mnogih vitamina, amino-kiselina, enzima, biotransformaciju žučne kiseline, sintezu neurotransmitera, odnosno bitnih molekula za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, kao i sintezu mnogih drugih bitnih supstanci.

Šta se onda sve može desiti kad ovim organizmima njihova životna sredina postane prekisela za život? „Dobre” bakterije nestanu, a ogromnom brzinom poraste broj onih veoma loših. 

Počnu da dominiraju i gljivice, prije svega kandida, pa mikrobiom brzo postaje svijet za sebe, a protiv nas, jer naš imuni sistem nema više kapaciteta da se izbori sa ovim novonastalim okolnostima.

Započinje sinteza drugačijih molekula i to utiče na slanje novih signala kroz čitav ekosistem, naš mozak dobije brzo poruku: daj nam da jedemo ono što mi volimo i što nam treba da rastemo i dalje!

Ovo je jedan od načina kako normalan i zdrav organizam počne da žudi za nekom posebnom vrstom hrane – šećerom, prije svega, ili procesuiranom (brzom) hranom, koja nije ljudska, već gljivična hrana i hrana za patogene bakterije.

Zdravi mikrobiomi proizvode i jednu bjelančevinu po imenu peptid YY, koji reguliše osjećaj sitosti, ali povampireni to ne rade. To bi značilo da, ukoliko imamo patogene, „gladne” bakterije u crijevima, imaćemo sve veći apetit za nezdravu i neprirodnu hranu i dobijaćemo u težini, ma koliko se trudili da „pazimo na liniju”.

Pročitajte još

Kolonije loših bakterija će zbog ovoga i dalje rasti, a kad sasvim popuste mehanizmi odbrane, javiće se znaci bolesti našeg tijela.

Kako ističe Ros Pelton, ukoliko broj obroka u toku dana prijeđe tri ili četiri, nije dobro, jer bombardujemo crijevni sistem raznom hranom (najčešće procesuiranom, praznom, bez vlakana, sa mnogo šećera), ne dajemo mikrobiomu dovoljno vremena da obradi podatke o nutrijentima, iskoristi ih, postara se o povratnim signalima u naš centralni nervni sistem i odmori se. 

Ne dajemo vremena imunom sistemu da pokuša da ukloni prijetnju od „loših” bakterija. Takva ishrana je siguran put ka bolesti.

Program hrono ishrane dr Gifing podrazumijeva da se ujutru popije čaša vode, skoro mlake, ili prohlađen biljni čaj s nekoliko kapi limuna, jer je ovo odličan način za stvaranje bazne sredine u tijelu. 

Limun ima kiseo ukus, ali ostavlja zdrav blagi bazni trag. Tako ćemo rasteretiti bubrege ujutru. 

Takođe, program podrazumijeva tri obroka, sa neophodnim pauzama između unosa hrane, u kojima se aktivnost insulina vraća na normalu, crijevne bakterijske kolonije se odmore i iskoristi se hrana za stvaranje zdrave energije.

Kafa nikako ne smije biti prvi jutarnji napitak. Nju pijemo poslije doručka.

Dr Ana Gifing

(Nastaviće se)

Raniji tekstovi:

Magična moć minerala, biljaka i moderne medicine (71): Vasa Pelagić

Magična moć minerala, biljaka i moderne medicine (72): Šta je virus

Magična moć minerala, biljaka i moderne medicine (73): Položaj čovjeka u makro i mikrosvijetu

Magična moć minerala, biljaka i moderne medicine (74): Čuda nauke

Magična moć minerala, biljaka i moderne medicine (75): Ugljenik C7

Magična moć minerala, biljaka i moderne medicine (76): Tajne termoterapije

Magična moć minerala, biljaka i moderne medicine (77): Studija 7 zemalja

Magična moć minerala, biljaka i moderne medicine (78): Gojaznost

Magična moć minerala, biljaka i moderne medicine (79): Tajne dnevno-noćnog ritma

Magična moć minerala, biljaka i moderne medicine (80): Mala istorija šećera

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu
Prihvati notifikacije